Virusna infekcija u I trimestru trudnoće
Frontomaksilarni ugao
Fetalna ehokardiografija
Očinstvo nakon operacije varikokele
Frontomaksilarni ugao
Rano otkrivanje hipertenzivne bolesti
Trikuspidna regurgitacija u trizomiji 21 para hr.
Ultrazvučna dijagnostika lokalizacije spine bifide
Dijagnostika bolesti posteljice u trudnoći
Otkrivanje urođenih srčanih mana
Predvidjanje predstojećeg gubitka ploda
Down-ov sindrom u trudnoći
DOWN – sindrom
Paraovarijalne / paratubarne ciste
Trizomija 18
Dijagnognostika bolesti posteljice u trudnoći
Ultrazvučna dijagnoza Down sindroma u trudnoći
Rano otkrivanje hipertenzivne bolesti
Dijagnostika tumora ploda u toku trudnoće
Bubrezi i trudnoća
Urođene anomalije organa trbušne duplje
Anomalija žučnih puteva i pankreasa ploda
Bolesti pluća ploda
Trodimenzionalni pregled glave i kičme ploda
Otkrivanje skeletnih displazija u trudnoći
Trodimenzionalni pregled srca ploda u trudnoći
Urođene srčane mane - fetalna ehokardiografija
Srce fetusa - fetalna ehokardiografija
Zastoj rasta ploda
Sonografska fenotipizacija ploda
Genetski sonogram
Dijagnostika centralnog nervnog sistema ploda
I trimestar trudnoće
Trudnoća i dojke
Ultrazvučna dijagnostika organa male karlice
 

Paraovarijalne /
paratubarne ciste

Značaj tačne ultrazvučne dijagnoze

U toku bicentrične studije naših kolega sa odseka ginekologije / obstetricije i radiologije u Bolonji / Italija / odnosno Helsinkiju / Finska / došlo se do impresivnih saznanja koja nam mogu omogućiti lakše diferencijalno dijagnostifikovanje kao i način tretmana paraovarijalnih / paratubarnih cista.

U toku svog rada za cilj su imali da opišu sonografske karakteristike paraovarijalnih cista analizom preoperativnog transvaginalnog ultrazvučnog nalaza /B moda i power Doppler-a/, te da ih uporede sa nalazima patologa nakon hirurške intervencije, a u smislu definisanja najboljeg mogućeg tretmana pacijenta (konzervativnog ili hirurškog).

 
   
     
      Paraovarijalne ciste predstavljaju 5 – 20 % od svih adneksalnih masa koje su patološki verifikovane. Najčešće se radi o asimptomatskim i benignim, sa incidencom malignosti od 2 – 3 %.
Sa kliničkog aspekta one se svrstavaju u veliku grupu cističnih masa koje su lokalizovane u blizini jajnika i jajovoda. Pošto su torzije (uvrtnje), veliki rast i malignitet retki kod parovarijalnih cista, adekvatna preoperativna dijagnoza bi bila korisna u smislu izbegavanja nepotrebnih hirurških intervencija. Na žalost one se često pogrešno prezentuju kao prave ovarijalne ciste, moguće i zbog toga što još uvek njihove sonografske karakteristike nisu svima adekvatno poznate.
 
   
S obzirom na visoku prevalencu paraovarijalnih cisti u ženskoj populaciji te veoma malu učestalost maligne alteracije kao krucijalni zadatak nameće se potreba odredjivanja sonografskih karakteristika diferenciranja od ovarijalnih cista i odredjivanja indikacija za hirurški tretman. U osnovi bolja orjentacija u transvaginalnom UZ nalazu paraovarijalnih cisti bi bila od pomoći u njihovom dijagnostifikovanju.
U toku analize rezultata gore navedenih autora svoga rada, konstatovano je da su sve ciste paraovarijalne korektno dijagnostifikovane preoperativno adekvatnim UZ pregledom.
Sve ciste su korektno dijagnostifikovane kao paraovarijalne na preoperativnom TVUZ (transvaginalni ultrazvuk). Paraovarijalne ciste se pojavljuje kao dobro definisana okrugla ili ovalna cistična masa lokalizovana u blizini ali odvojena od istostranog jajnika prosečnog dijametra 40 mm / 15 – 120mm /
Odsustvo okolnih folikularnih struktura, tankog / manje od 3 mm / spoljnjeg zida i prisustvom normalnog ovarija u blizini, ali odvojenog od ciste su najčešći sonografski nalaz. U 76 % slučajeva kao procena pokretljivosti su primećeni, blagi oscilatorni pokreti ciste i jajnika, u kontra smeru, u toku pritiska vaginalnom sondom. Ovaj fenomen se naziva „ split – sign „ znak razdvajanja. Pažljiva procena ovog znaka može biti korisna u diferencijalnoj dijagnozi prave ovarijalne ciste od ekstraovarijalnih masa kao što je paraovarijalna cista.
Prednost TVUZ u odnosu na ostale dijagnostičke metode / TAUZ ,MRI, CT i td / je u jedinstvenoj mogućnosti dinamičke eveluacije pacijenta. Pokreti opisane promene u odnosu na okolne strukture / ovarij, creva, uterus / je često koristan parametar prilikom dijagnostifikovanja. U toku rada je primećeno da je moguće kada se jajnik i cista koja se graniči sa njim nalaze prikazani na ekranu, moguće razdvojiti, i to pokretom vaginalne sonde izmedju ovarija i paraovarijalne ciste. Ipak ovaj manevar nije uvek moguće izvesti jer je pokretljivost paraovarijalne ciste zavisna od njene veličine , pelvične pozicije kao i anatomskih odnosa uterusa i ovarija. Uprkos ovom utisak je da ovaj znak može biti od koristi prilikom diferenciranja paraovarijalne ciste od ovarijalne neoplazme.
Blizina ovarija, prisustvo septi i papila unutrašnjeg zida moraju se uzeti u obzir u diferencijalnoj dijagnostici zajedno sa peritonealnim inkluzionim cistama i hidrosalpingsom.
1. Peritonealnealne inkluzione ciste su obično multilokularne cistične mase sa iregularnom morfologijom ( liče na zvezdu) .Obično su nedefinisanih zidova, te ove pregrade- septe, često su mnogobrojne i osciliraju prilikom vaginalne probe / „fleping – saile sign „/ lepršajuće jedro .
2. Hronični hidrosalpings je izvijugana cistična adneksalna masa ograničena zidom pri čemu pokazuje mali hiperehogeni nodus u zidu na poprečnom preseku „ beads on a string“ -znak brojanice.

Ako paraovarijalne ciste sadrže endoluminalne apozicije-papilarne izraštaje jedino Power Doppler (CPD) analiza može bliže odrediti njihov značaj. Naime vaskularizacija ovih promena može ukazivati na postojanje graničnih tumora-borderlina tumora. Ono zahtevaju hirurško lečenje.. Bez CPD, ultrazvučne dijagnostike, nije moguća tačna dijagnoza a samim tim ni pravovremeno adekvatno lečenje.

 
           
           
      Zaključak:

Na osnovu najnovijih medicinskih podataka postoji mali rizik na postojanje maligniteta paraovarijalnih cista. Ipak moguće je i postojanje malignih tumora.
Ukoliko nisu registrovane papilarne projekcije u zidu ciste ili postojanje proliferacije zida postoji mogućnost da se previdi postojanje mogućeg borderline tumora (tumora u početnoj fazi sa velikim procentom izlečenja). Ova kobna greška nastaje ako UZpregled nije načinjen transvaginalno, ne postoji adekvatna oprema i iskusni sonografer. Bez visoke rezolucije slike, harmonik moda, CPD tehnike savremena dijagnostika borderline tumora nije moguća. Tumorski markeri po pravilu nisu povećani!

Naše iskustvo kazuje da je moguće lako dijagnostifikovati paraovarijalnu cistu TVUZ.
Koristeći kao osnovni marker okruglu , ovalnu cistu sa ili bez prisutnih papilarnih izraštaja unutrašnjeg zida , u blizini ali odvojenu od ovarija mi smo u stanju da postavimo tačnu dijagnozu. Naša preporuka ; kao i italijanskih i finskih kolega je da se uradi proba potiskivanjem vaginalnom sondom radi provere znaka razdvajanja „ split sign „ . Posebno treba naglasiti da su proste paraovarijalne ciste retke a da prisustvo papila u zidu treba povećati oprez na postojanje cistadenoma i/ili pramda retko, borderline tumora.
Poznavanje ovih iskustava TVUZ omogućava adekvatnu procenu paraovarijalnih i paratubarnih cista te odredjivanja konzervativnog tretmana u najvećem broju pacijenata.

Dr Dmitrović Aleksandar,
Spec ginekologije i akušerstva

Dr Tihomir Mihailović
spec radiologije, Ultramedika

 
           
           
       
specijalistička ordinacija
Ultrazvučna dijagnostika
Vojvode Dobrnjca 34, 11000 Beograd, SCG
Tel: 011/33 90 848, 33 92 916; Mob: 063/ 81 70 714
 
 
   

 
    Developed by Infotrend.   (C) 2005-2007. Ultramedika.