Virusna infekcija u I trimestru trudnoće
Frontomaksilarni ugao
Fetalna ehokardiografija
Očinstvo nakon operacije varikokele
Frontomaksilarni ugao
Rano otkrivanje hipertenzivne bolesti
Trikuspidna regurgitacija u trizomiji 21 para hr.
Ultrazvučna dijagnostika lokalizacije spine bifide
Dijagnostika bolesti posteljice u trudnoći
Otkrivanje urođenih srčanih mana
Predvidjanje predstojećeg gubitka ploda
Down-ov sindrom u trudnoći
DOWN – sindrom
Paraovarijalne / paratubarne ciste
Trizomija 18
Dijagnognostika bolesti posteljice u trudnoći
Ultrazvučna dijagnoza Down sindroma u trudnoći
Rano otkrivanje hipertenzivne bolesti
Dijagnostika tumora ploda u toku trudnoće
Bubrezi i trudnoća
Urođene anomalije organa trbušne duplje
Anomalija žučnih puteva i pankreasa ploda
Bolesti pluća ploda
Trodimenzionalni pregled glave i kičme ploda
Otkrivanje skeletnih displazija u trudnoći
Trodimenzionalni pregled srca ploda u trudnoći
Urođene srčane mane - fetalna ehokardiografija
Srce fetusa - fetalna ehokardiografija
Zastoj rasta ploda
Sonografska fenotipizacija ploda
Genetski sonogram
Dijagnostika centralnog nervnog sistema ploda
I trimestar trudnoće
Trudnoća i dojke
Ultrazvučna dijagnostika organa male karlice
 

Ultrazvučna dijagnostika lokalizacije spine bifide i korelacija sa posledicama nakon rođenja

Mielomeningokela (omotač i kićmena moždina van tela ploda) u zavisnosti od obima nerazvijenosti kičme se rangiraju od malog do velikog defekta a nazivaju se defekt neuralne cevi (NTD).
Opreznost zasnovana na uzimanju folene kiseline od strane trudnica , kao i preciznost savremenih aparata smanjili su broj NTD.
Takodje, biohemiske analize krvi majke tj, odstupanje od srednje vrednosti alfa feto proteina (AFP) u velikom procentu postavljaju sumnu o postojanju NTD. Senzitivnost u otkrivanju ovog stanja u ntoku skrininga trudnica koje imaju epilepsiju ili dijabet iznose oko 90%, a kada one bivaju pregledane od eksperata onda ovaj procenat iznosi 100%.

Bez obzira na sve mogućnosti savremene dijagnostike ipak se povremeno ne registruje ova ozbiljna strukturna anomalija. Zbog toga smo ponovo rešili da ukažemo na neke važne činjenice u dijagnostici NTD.

 
   
     
    Još davne 1990 godine postavljeni su ključni ultrazvučni markeri kao što su znak limuna (izmenjen izgled lobanjskih kostiju) i spina bifida -SB(izmenjene koštane strukture kičme ploda).
Osim ovih markera visina lezije na kičmenom stubu i veličina komornog sistema mozga (ventrikulomegalija) predstavljaju dodatne markere koji daju prognozu za ovakve plodove nakon radjanja.
Uobičajeno mišljenje je da nisko položen defekt kičme i manji porast komora mozga znače bolju prognozu , nego više položena SB i izraženija ventrikulomegalija. Odatle sonografsko odredjivanje visine SB i njenog tipa čine osnovu za predvidjanje prognoze stanja ploda nakon radjanja.
Neurološki deficit kao i izmenjena funkcija mokraćne bešike i creva i dalje su predmetom istraživanja u savremenoj medicinskoj literaturi.

 
  Mokraćna bešika. Na urodinamičkim srudijama nakonj radjnja deca sa NTD imaju zaostalu mokraću u bešici zbog neadekvatnog pražnjenja. Ova situacija zahteva intermitentna (povremena) pražnjenja putem katetera u 67% neposredno nakon radjanja a nakon 12 meseci ovaj procenat je oko 83%. U slučaju visokih lezija svaki druga beba ne zahteva kateterizaciju mokraćne bešike radi njenog pražnjenja. Medjutim sa niskom lezijom (lumbosakralna regija) imaju lošu kontrolu sfinketra i kasnije im se savetuje operacija vrata bešike.

Creva. Bez obzira na visinu leziju u polovine slučajeva u toku daljeg praćenja ova deca imaju inkontinenciju (nekontrolisano pražnjenje stolice) . Medjutim deca sa niskom leziom su 38% parćena obstipacijom i zahtevaju sredstva za čišćenje debelog creva.

Poremećaj motorike. Pojedine medicinske studije daju slične ispade u poremećaju motorike različitog stepena, a prisutne su u 94%. Ispad motorike se manifestuje u neadekvatnoj sposobnosti držanja tela i mišića natkolenice kod dece sa niskom lezijom u 50%, a sa visokom u 57%. Paraplegija je prisutna u visoke lezije u 71% a u niske u 50%. Bilateralno ili unilateralna iščašenje kukova je u podjednakom procentu prisutno u visoke i niske lezije kičme i to u oko 50%.
 
 
   
 
   
    Opšti pokazatelji koji su praćeni kod plodova sa ventrikulomegalijom u 82% imaju normlan nalaz. Ostali procenat praćen je potrebom za uvodjenjem šanta u drenaži moždane tečnosti-likvora, ispadu u govoru , vidu i sluhu i to mnogo češće kod lezija koičme nisko poloćženih.
Spina bifida predstavlja ozbiljan izazov za dijagnostičara. Veoma često postoji lažno povišen nalaz AFP što zahteva preciznu ultrazvučnu dijagnostiku. Niske lezije kičme imaju nešto povoljniju dijagnoszu, ali budući roditelji moraju biti tačno upoznati sa eventualnim problemima sakojima se susrećemo nakom radjanja.
Da bi UZ dijagnostika bila senzitivna 100%, mora se znati da kod niskih lezija mogu izostati UZ markeri u glavi ploda( ne postoji znak “banae” i “limuna” i td), te je obavezan pregled kompletnog kičmenog stuba.
  Ovaj pregled često nije adekvatno sproveden jer su obavezni sagitalni, transverzalni i aksijalni preseci kompletne kičme. Često ovo nije moguće uvek uraditi zbog konsistucije trudnice i položaja kičme. Multiplanarna analiza sve tri ravni kod 3D obrade volumena može u jednom procentu biti od pomoći. Osnova uspešnog pregleda je absolutni insistiranje na sprovodjenju kompletnog ultrazvučnog protokola kod pregleda kičmenog stuba ploda.

Zaključak
Defekt u formiranju neuralne cevi ploda spada u najčešće anomalije. Ova sumnja na postojanje spine bifide (mijelomeningokele) se može postaviti analizom krvi trudnice tj odstupanjem vrednosti alfa feto proteina od srednje vrednosti.
Definitivna dijagnoza je moguća ekspertnim ultrazvukom u 100% .
Prognostički značaj postoji u zavisnosti od visine lezije na kičmi.
Magnetna rezonanca ne dovodi do novih podataka ako ultrazvčni pregled zbog nečega nije kompletan.
Ultrazvučna dijagnostika može otkriti ovu anomaliju u I i ranom II trimestru. U toku trudnoće ultrazvučni nalaz se može menjati, te je nekad lakše postaviti dijagnozu u ranijoj trudnoći a redje u kasnijoj.

 
           
           
       
specijalistička ordinacija
Ultrazvučna dijagnostika
Vojvode Dobrnjca 34, 11000 Beograd, SCG
Tel: 011/33 90 848, 33 92 916; Mob: 063/ 81 70 714
 
 
   

 
    Developed by Infotrend.   (C) 2005-2007. Ultramedika.