Ultrazvučna dijagnostika cevastih organa
Očinstvo nakon operacije varikokele
Radiološka dijagnostika raka dojki u svetu
Virusna infekcija u I trimestru trudnoće
Frontomaksilarni ugao
Fetalna ehokardiografija
Očinstvo nakon operacije varikokele
Frontomaksilarni ugao
Rano otkrivanje hipertenzivne bolesti
Trikuspidna regurgitacija u trizomiji 21 para hr.
Ultrazvučna dijagnostika lokalizacije spine bifide
Dijagnostika bolesti posteljice u trudnoći
Otkrivanje urođenih srčanih mana
Predvidjanje predstojećeg gubitka ploda
Down-ov sindrom u trudnoći
DOWN – sindrom
Paraovarijalne / paratubarne ciste
Trizomija 18
Dijagnognostika bolesti posteljice u trudnoći
Ultrazvučna dijagnoza Down sindroma u trudnoći
Rano otkrivanje hipertenzivne bolesti
Dijagnostika tumora ploda u toku trudnoće
Bubrezi i trudnoća
Urođene anomalije organa trbušne duplje
Anomalija žučnih puteva i pankreasa ploda
Bolesti pluća ploda
Trodimenzionalni pregled glave i kičme ploda
Otkrivanje skeletnih displazija u trudnoći
Trodimenzionalni pregled srca ploda u trudnoći
Urođene srčane mane - fetalna ehokardiografija
Srce fetusa - fetalna ehokardiografija
Zastoj rasta ploda
Sonografska fenotipizacija ploda
Genetski sonogram
Dijagnostika centralnog nervnog sistema ploda
I trimestar trudnoće
Trudnoća i dojke
Ultrazvučna dijagnostika organa male karlice
 

Radiološka dijagnostika raka dojki u svetu

Dve profesionalne organizacije su objavile u januaru mesecu 2010 godine novu preporuku upotrebe radioloških metoda u otkrivanju raka dojki. Preporuka je došla od kolega Američkog koledža za Radiologiju i Društva za dijagnostiku dojki, a objavljena je u časopisu Journal of the American College of Radiology.

Preporuka američkih kolega uključuje vodič za žene sa prosečnim rizikom za pojavu raka dojki a sastoji se u godišnjem mamografskom pregledu (skriningu) sa početkom od 40 godine starosti trudnice.

Ipak ovakav stav nije našao na opšte odobravanje, te mnoge kolege ističu da od dobrobiti ovakvih mamografskih pregleda treba napomenuti i brojne negativne posledice ovakvog stava. Naime poznato je da ponavljane kontrole mamografom mogu dovesti do mogućeg oštećenja u koje spadaju lažni rezultati pregleda, strah pacijentkinja, ne nužne biopsije, overdijagnoze(nadjen tumor u dojci koji se operacijom nemože potvrditi) kao i prekomerno lečenje.

Zagovornici skrininga momografijom ističu da i pored toga ona ostaje važan test za žene koji redukuje smrtni ishod od raka dojki. Takodje autori nemogu da isključe i druge metode kao što je ultrazvučna dijagnostika (UZ) i magnetna rezonanca (MRI).

Većina žena -80%-85% nema visok rizik za dobijanje raka dojki i trebalo bi da izbegne mamografiju ističu dalje američke kolege. Za ostale žene njih 15% do 20% koje imaju visok rizik trebalo bi da pored mamografije imaju dodatni test sa UZ i MRI da bi otkrivanje raka dojki bilo efikasnije.

Za žene sa visokim rizikom za rak dojki ipak ne postoji mišljenje koje je optimalna starosna dob za započinjanje redovne kontrole dojki.

Tako imamo:

 
   
     
   
Magnetna rezonanca

Nova preporuka za MRI je pregled druge dojke u žene u koje je otkriven rak dojke. Ova dijagnostika će otkriti rak dojki u još najmanje 3% žena.
Mane MRI u odnosu na mamografiju su intravensko davanje kontrasta, strah od zatvorenog prostora i velika cena pregleda.

Prednosti magnetne rezonance je da otkriva više kancera dojki nego mamografija sa većim lažno pozitivnim nalazom nego mamografija, ističu američke kolege. Dodatk MRI mamografiji povećava cenu otkrivanja jednog raka dojki za 50000 dolara.
Ultrazvučna dijagnostika se takodje preporučuje u žena sa velikim rizikom za rak dojki I. Takodje u dojki sa povećanom gustinom na mamografiji savetuje se ultrazvuk.

Cena koštanja ultrazvuka je takodje znatno viša nego mamografija, a njene mogućnosti u ranom otkrivanju raka dojki su znatno veće nego mamografijom. Za ovo najbolje može poslužiti sledeći primer. Ako ženama damo hormonsku terapiju nakon prestanka menstruacije pojava raka dojke će nakon dve godine od početka terapije biti veća za 1-2% nego kontrolna grupa. Medjutim nakon 5 godina broj novo otkrivenih slučajeva će u obe grupe biti izjednačen. Ovo se može objasniti činjenicom da je prethodno uradjena mamografija kao osnovni pregled previdela postojanje ranog raka dojke , pa kad je data hormonska terapija koja ubrzva rast svih ćelija pa celija raka došlo je do njegovog ranijeg otkrivanja nego što bi bilo a da hormonska terapija nije data. Ovo potvrdjuje i činjenica ,da ne postoji medicinski rad kod koga je dokazano da hormoni uslovljavaju rak , pogotovo ako znamo da se bez hormona u menopauzi znatno s povećava broj malignih tumora dojki u poredjenju dok žena ima redovne menstruacije.

Mane ultrazvučne dijagnostike su cena, dužina pregleda, a preciznost metode zavise od kvaliteta ultrazvučne mašine i znanja doktora.

 
  1. Za žene sa BRCA1 ili BRCA 2 mutacijom početak pregleda dojki bi trebalo da bude iznad 25 godina starosti.
  2. Za 20% žena vreme započinjanja pregleda dojki rukovodjeno je pozitivnom porodičnom anamnezom.
  3. Žene sa podacima o zračenju grudnog koša izmedju 10 i 30 godine starosti , godišnja mamografija i UZ i MRI se preporučuju nakon 8 godina od završenog lečenja.
  4. I na kraju ženama sa rakom dojki (invazivni ili dukatalni carcinom in situ) preporučuju se jednom godišnje mamogarfija a tu spada sigurno i UZ i MRI dojki.

Mamografija ima svoje dokazane vrednosti. Ona se i dalje primenjuje u većine zemalja i poznato je da smanjuje umiranje od raka dojki. Medjutim zbog povećanog rendgenskog zračenja nakon 10 godina dolazi u izvesnog broja žena ,do izazivanja raka dojki, kao posledica izlaganja ovom jonizujućem zračenju kako je to publikovano u časopisu "British Journal of cancer" u 2005 godini.

Učinak u ukupnom smanjenju umiranja od ove opake bolesti dojki od strane UZ i MRI ne postoji. Za ovo postoji jednostavno objašnjenje. Broj pregledanih pacijentkinja sa ultrazvukom i magnetnom rezonancom je toliko mali da nemože imati uticaja na ukupno smanjenje smrti od raka dojki kod svih žena.


Zaključak:
  • Mamografija jedanput godišnje se preporučuje kao metoda za žene sa prosečnim rizikom za rak dojki starosne dobi od 40 godina.
  • Za žene sa porodičnom anamnezom raka dojki u majke i sestrekoje su ga dobile pre menopuze, preporučuje se mamografija od 30 godine života.
  • Mamografija svojim štetnim zračenjem, nakon 10 godina primene kod istog pacijenta povećava mogućnost pojave kancera dojki koji se ne bi pojavio da ovih pregleda nije bilo.
  • Izlaganje žena rendgenskom zračenju u lečenju Hočkinove bolesti, zahteva kontrolu dojki nakon 10 godina od završetka lečenja ove bolesti.
  • Magnetna rezonanca otkriva veći broj tumora nego mamografija, ali i daje veći broj lažno pozitivnog nalaza. Magnetna rezonaca poslednje generacije otkriva u istom procentu tumor dojki kao i ultrazvučna dijagnostika ali kada se poredi sa ultrazvučnim aparatom generacije 10 godina starijom od magnmetne rezonace. Nema podataka o uporedjivanju mogućnosti otkrivanja raka dojki magnetnom rezonancom i ultrauzvukom poslednje generacije.
  • Za razliku od Magnetne rezonance ultrazvuk ne koristi intravensko davanje kontrasta , nema kalustrofobije, pregled je brži. Ipak je ultrazvučni pregled znatno skuplji nego mamografija a jeftiniji od magnetne rezonance.
  • Rano otkrivanje raka dojki je neuporedivo bolje ultrazvukom nego mamografijom. Razlikovanje dobroćudnih promena od zloćudnih je bolja ultrazvukom nego mamografijom
  • Ultrazvuk je metoda koja nije štetna.
  • Sve prednosti ultrazvučne dijagnostike su uslovljne sledećim karakteristikama:
    1. Ultrazvučna dijagnostika zahteva aparate sa sondama širokog spektra, kompjuterizovanom tehnikom, 3D tehnikom, i sondama od 5-17 MHz(megaherca)
    2. Cena ovih aparata daleko prevazilazii cenu mamografa!
    3. Ultrazvučni pregled neposredno zavisi od znanja doktora koji uslovljava standardizaciju i kvalitet pregleda dojki.
    4. Ultrazvučni skrining dojki zbog cene i dužine pregleda nije preporučen kod nas i u svetu
  • Ostale zaključke doneće naši čitaoci.
 
       
specijalistička ordinacija
Ultrazvučna dijagnostika
Vojvode Dobrnjca 34, 11000 Beograd, SCG
Tel: 011/33 90 848, 33 92 916; Mob: 063/ 81 70 714
 
 
   

 
    Developed by Infotrend.   (C) 2005-2007. Ultramedika.